Sportska I biznis psihologija imaju puno sličnih principa, ali i mnogo toga po čemu se razlikuju
Iako dele slične principe, evo koje su ključne razlike između sportske i biznis psihologije
Najviše razlika je vezano za motivaciju i samopouzdanje, kao i pristup emocijama,
U sportu se reakcije često uvežbavaju mehanički dok ne postanu instinkt, a svaki poen, čak i kad deluje malo i beznačajno, se slavi kao uspeh koji pokreće energiju. Na taj način spoljašnji podsticaji (uputstva, direkcije trenera) mogu da postaju spoljašnji temelji samopouuzdanja
Biznis psihologija, neguje unutrašnju validaciju, kao i autentičan stil reagovanja i samopouzdanje koje se gradi iznutra, osoba vrednuje uloženi napore i postignute rezultate, bez preuveličavanja malih uspeha, da se ne bi podstakla umišljenost i samozadovoljstvo..
Što se tiče odnosa prema emocijama, profesionalni sport teži principu „nema sentimentalnosti“, dok uspeh velikih biznisa zavisi od refleksija, uvida ljudi, traganja za nijansama u doživljaju stvari
Da bi sve to bilo slikovito dočarano, evo priče o ovoj temi iz ugla našeg HR konsultanta Nede Mirković, koja rekreativno igra tenis i donosi studiju direkt sa teniskog terena.
——————————————————————————————————————–
Na času tenisa kaže jedan baš poznat instruktor detetu ljutitim tonom:
“Zašto se ne raduješ kada dobiješ poen? Hoću da svaki put kad dobiješ poen stisneš pesnicu u pobednički gest (i pokaže joj kako)”
Ona gleda u njega sa osećajem krivice. , a ja ostah zabezenuta.
Pitam ga posle:
zar nije radovanje spontana reakcija, kad sam sebe nagradiš za neki svoj mali usleh u igri? Koji je smisao da se tako mehanički gest praktikuje i to na svaki poen?
Kaže “Nema sentimentalnosti i odstupanja u profesonalnom sportu. Mora da se “mehanički praktikuje gest” sve dok ne postane deo spontane reakcije. Tako se pravi instinkt i gine za svaki poen.”
Ovaj princip rada je potpuno drugačiji od onog kaji primenjujem u radu sa ljudima na biznis radionicama, gde zajedno tragamo za autentičnim stilom reagovanja pojedinca, dok gradimo svesno, mic po mic, osećaj lične vrednosti, na bazi pravih uspeha pojedinca !
Dok u biznisu one baš male, svakodnevne uspehe ne slavimo previše, da ne postanemo pomalo umišljeni, u sportskoj psihologiji važi princip da se profesionalni igrači i takmičari grade tako što nauče da svaki poen smatraju uspehom i ma kako to da ne vrednuju sami, kad im se spolja “diktira”, to postane deo njih i pokrene energiju za sledeći poen.
To znači da je bar malo moguće ojačati samopouzdanje spolja i to kroz naučene instrukcije kako da reagujemo !!
Ako postoji razmimoilaženje između sportske i biznis psihologije, čini mi se da je upravo na ovom polju!
Ja lično najviše verujem u istinski, autentičan, intimni doživljaj da je vredno ono što si uradio, kad sam sebe ceniš zbog posebnih rezultata, makar to ne pokazao javno.
Neda