S obzirom da ja mimo korone imam mentorski online kurs za HR juniore (posle kog sa polaznicima ostajem u kontaktu za njihova pitanja i nedoumice), zanimljivo mi je da se nekoliko njih ovih dana javilo sa pitanjima tipa: “Šta da radim, nisam psiholog, a menadžement očekuje od mene da se kao HR bavim ljudima, njihovim problemima oko organizacije rada od kuće, menadžeri me pitaju o psihološkim trikovima kako da bolje upravljaju ljudima u vreme krize i sl. Šta da odovorim na ova pitanja?”
Spremila sam MALI PSIHOLOŠKI PRIRUČNIK ZA NEPSIHOLOGE ako budete u situaciji da na sebe preuzmete ovu vrstu savetovanja
- Aktivno slušanje i razumevanje drugogje veština koji posedujemo svi, nezavisno od struke kojom se bavimo. Ako je neko u problemu, uvek možete da saslušate tu osobu, smireno i podržavajući je, bez isčuđavanja ili negodovanja zbog nekih njenih stavova, strahova ili doživljaja cele situacije oko korona virusa. Svi smo različiti i imamo različit pogled na ovu novonastalu situaciju, kao i emocije vezane za to. Niko ne očekuje da budete psihoteraeut, ljudima često najviše u trenutku znači da dobiju saosećanje i konstruktivan savet: ovo je kriza, koja će proći, probaj da ne brines toliko, već da nađeš malo vremena za sebe, za ljude i stvari koje voliš…
- Mentalni fokus i otpornostje stvar vežbe, a ne osobina data po rođenju. Kada vam se jave ljudi koji se žale što im je radna efikasnost opala, recite im da je potpuno normalno da se u periodu krize i šoka naš radni elan i fokus smanji, ali da vremenom stvari kreću da se vraćaju u normalu. Uz postepen izlazak iz stanja šoka, kao i uz adekvatne vežbe i rad na sebi, ovi naši kapaciteti svakako mogu da se vrate, ako ne odmah na predhodni, onda bar na viši nivo od ovog trenutnog. Kako? Meditacijom, vežbom pažnje i fokusa, sticanjem kondicije kroz rad na malim zadacima, uz češće pravljenje pauza, pa tek postepenim prelaskom na zahtevnije zadatke
- Emocionalna iscrpljenost i umorje gotovo univerzalni pratilac ovakvih vanrednih situacija. Postajemo razdražljivi, manje tolerantni, manje zainteresovani za sve drugo osim za nove i nove vesti vezane za vanrednu situacju, iz straha da nešto ne propustimo, da nam nešto ne promakne. Tu bi mogao da pomogne neki od saveta za vaše saradnike:
– da smanje gledanje vesti na maksimum 1 ili 2 puta dnevno
– da pokušaju da registruju svoja nekonstruktivna ponašanja, da vežbaju samokontrolu: ako osete da ih preplavljuje neka uznemirujuća emocija, da pokušaju da joj se suprotstave tako što će se fokusirati na pozitivne stvari
– da zamole druge kolege da im skrenu pažnju ako primete njihove neobične reakcije, te da se unapred izvinjavaju ako budu u trenutku nervozni, nepristupačni, agresivni, nezainteresovani…
– da obavezno u slobodno vreme ubace neki hobi, da se okrenu aktivnostima koje su nekad voleli
- Zapamtite, ljudima od HR-a i njihovih rukovodilaca više treba ohrabrenje da izdrže situaciju krize, nego konkretni saveti šta da rade i kako. Posebno ih nekad zbunjuje kad dobiju instrukciju šta da ne rade:Ne paniči. Nemoj da padaš u melanholiju i slično. Mnogo veći efekat na ljude imaju afirmativne poruke, šta da rade: probaj da gledaš ovu situaciju kao izazov, da dodatno sebe ojačaš mentalno i emotivno. Ili ako osetiš da te preplavljuju loše emocije, probaj da zaokupiš misli nečim drugim: odslušaj neko zanimljivo online predavanje, pozovi neku pozitivnu osobu da dobiješ malo vetra u ledja …
- Ako je prekoputa vas rukovodilac, kom je potreban savet kako da upravlja ljudima u vreme krize, ohrabrite ga da najpre sebe malo ojača, da bi mogao drugima da bude koristan, kažite mu da je sasvim u redu ako i sam oseća neku nelagodu, strah ili otpor, ali da pokuša da to ne prenese sa druge ljude, Posavetujte svakog menadžera da prilagodi komunikaciju situaciji krize:da se obraća ljudima mirnijim tonom , kako bi smirio ljude. Potom je bitno da mu napomenete da malo prilagodi zahteve ljudima i da “spusti lestvicu”, jer ljudi sad funkcionišu sa mnogo manje energije i mentalnih kapaciteta. Umesto da ljudima na dnevnom novou meri radni učinak, posavetujte ga da dodeli onima koji se “poljuljaju u poslu”, kolegu-mentora sa kim će se posavetovati ako im posao “zapne”. Pozovite rukovodioce da organizuju virtuelna otvorena vrata, da odrede vreme kada zaposleni mogu da im postave razliita pitanja.
Bilo bi vrlo korisno kada bi se predstavnici top menadžmenta svake nedelje obratili ljudima na kratkoj online konferenciji za sve zaposlene, podelili bitne novosti sa njima i obrabrili ih da istraju u daljem radu i očuvanju svog mentalnog zdravlja. Komunikacija sa ljudima, kontinuirana i smirujuća je obavezna mera za sve kompanije i sve menadžere i lidere. Jer podizanje tenzije, panike i straha rezultira negativnim emocijama, rigidnim ponašanjem, povlačenjem ljudi, padom produktivnosti.
Takodje, pozovite predstavnike srednjeg menadžmenta da svako za svoj tim napravi timski online sastanak, za sve zaposlene, gde će zajedno sa ljudima diskutovati kako poslovne rezultate, tako i ideje kako se nose sa onom situacijom, šta im najvie pomaže, koji je recept preporučuju drugima… Svaki sastanak bi trebalo da počne sa zainteresovanošću menadžmenta za to kako su im ljudi, jedno iskreno, ljudsko pitanje: Kako ste? Šta vam je najveći izazov ove nedelje sa kojim ste se sreli. i sl. Ljudi imaju različite priče, na žalost, neki će se i razboleti, neki će možda ostati bez nekog svog bližnjeg.
Od svih rezultata i svih priča, bitnija je autentična briga za kolege i topla ljudska reč, kad je već zagrljaj postao trenunto misaona imenica.