Kad imaš priliku da godinama radiš kao deo HR tima za različite organizacije, a potom se preorijentišeš da radiš kao nezavisni HR konsultant, postaješ duplo osetljiviji na simptome “urušavanja sistema”, koje u običnim, svakodnevnim ponašanjima otkriva visoki i srednji menadžment i naravno HR ljudi.
Ako bih od svih HR grešaka morala da izvojim jednu, to bi definitivno bila nedozvoljena greška:
nikad nikakav feedback kandidatima nakon intervjua za posao!
Koleginica je bila u najužem krugu za poziciju finansijskog direktora u prestižnoj kompaniji svetskog ranga. Posle predhodna uspešna 3 kruga selekcije, pričala je sa GM-om čitav sat, prijatan i vrlo ohrabrujući intervju, ozbiljne teme, analiza problema i strategija rešavanja i sl..
Nikad joj nije javljeno da je izabran drugi kandidat.
Da li se i u ovakvim kompanijama ne poštuju osnovni HR kodeksi? Pa šta očekivati od ostalih “običnih” kompanija?
O kakvom imidžu na tržištu pričamo? ili iz drugog ugla, zamislite koliko je koštao ceo taj proces, koliko je vremena, energije, resursa bilo utrošeno (koliko samo košta sat tog HR stručnjaka koji je vodio proces i GM-a, da ne pominjen druge ljude u procesu selekcije). Dalje, koliko ta kompanija potroši na treninge ljudi o građenju poverenja sa klijentima, u treninge vezane za intervjuisanje, u definisanje kompanijskih vrednosti, bla, bla, bla. I sve padne u vodu na kraju. Pa ja da sam taj kandidat u životu ne bih htela ni da radim za tog poslodavca, kako da radiš negde gde se promovišu jedne, a žive skroz obrnute vrednosti, to je da pošiziš. Taj GM naravno ne zna da ne postoji kultura poštovanja potencijalnih kandidata za posao, ne pada mu na pamet da se njegov HR tako odnosi prema njima (a kako li se tek odnosi prema drugim kandidatima, ako kandidati na ovoj visokoj poziciji imaju ovakav tretman). A možda ga to i ne zanima. A posle se žali da ne može da nađe dobre ljude za tim…
Ljudi ovde to prihvataju zdravo za gotovo ako se ne jave za nedelju dana, znači nisu me izabrali. I to je to. Bez larme, bez isterivanja na čistac situacije.
U zadnje vreme HR-evi su počeli da mašu parolama Employer Brandinga. Otkrili rupu na saksiji. Ali dobro, učimo, razvijamo se, mravlji koraci, ali mrdamo,
Želim da verujem da će doći vreme da možeš da pitaš predstavnika kompanije: poslao sam CV. šta mislite da li ima šanse da budem pozvan na intervju.
Trudim se da i sama živim ovo svoje nadanje kroz konkurse koje objavljujem, uvek stavim i svoj mejl i ljudi mogu da se jave na LinekdIn. Ali je fazon što to retko ko koristi. Pa gde da mi pišu, možda ih uzmem na zub. Ma taman posla, odgovorim čim pre mogu i ljudi su zahvalni i zaprepašćeni istovremeno. Učim mlade kolege da ne treniraju strogoću, već da se ispoštuju kandidate sa konkursa. Jer ljudi pamte profesionalne odnose,pamte kad ih je neko ohrabrio, pa makar i odgovorio da ne zadovoljava CV uslove konkursa, ali da če sigurno za neki drugi konkurs biti uzet u razmatranje. Jedan minut posla, a nečije samopoštovanje osnaženo.
U tome je fazon dragi HR-ovi, ne u lovljenju grešaka na intervjuima i obaranju svih koji nemaju samopouzdanja na pretek.
[mailerlite_form form_id=3]