Juče nam je na koučingu bila mlada žena koja želi da napravi promenu u karijeri.
Shvatila je da je zanima viša menadžerska pozicija, da bi mogla svoja znanja i potencijale da iskoristi u punoj meri. Uradile smo analizu šta su njene snage i šta je kvalifikuje za tu poziciju, a šta eventualne smetnje da bi bila u potpunosti efikasna na potencijalnoj novoj poziciji.
Ono što je isplivalo kao “kamen spoticanja” je nerijatnost vezana za eksponiranje pred drugima.
Zanimljivo je da njoj nije problem da donosi složene odluke i da stane iza svojih odluka, da kaže NE, i to ne samo zaposlenima, već i menadžmentu, vezano za neke predloge sa kojima se ne slaže. Ali da javno istupi i ispriča nešto o sebi, da održi motivacioni govor ili prezentaciju pred širim auditorijumom, da organizuje večeru za klijente i na taj način radi na unapređenju odnosa sa njima, čak i da napiše blog, na stručne teme, koji bi potom bio dalje promovisan, to joj je problem.
Recimo da nazovemo ovu pojavu: STIDLJIVI LIDER
Pojednostavljeno rečeno, stidljivi lider je sjajan analitičar, šaptač iz senke najbojih rešenja problema, vizionar koji vidi gde je tajna daljeg poslovnog uspeha firme. Ipak, nije najbolji motivator i uzor drugima, na polju vršenja uticaja koje vode ka promenama.
Sad dolazimo do prvog pitanja: koliko će stidljivi lider biti efikasan na složenijim kompanijskim pozicijama?
Drugo pitanje je da li treba ove stvari menjati i da li ih je uopšte moguće menjati? To se naslanja na priču da li se dobri lideri rađaju ili oblikuju kroz nova iskustva.
Treće pitanje, ako je promena moguća, da li treba prvo postići pomak i unapređenje “sabotirajućih” veština, pre pokretanja promene u karijeri ili krenuti u promenu, pa menjati u stidljivog lidera u meri koja je podložna promeni? Šta je korak 1, a šta 2?
Sve i da odgovorimo na ova pitanja teoretski, opet krajnji ishod zavisi od toga kakva nam je osoba prekoputa i kako ona gleda na sve to i koliko je spremna da izađe iz zone konfora vezano za teme gde se oseća kao “riba na suvom”.
Ono što mislim da je presudno u ovom konkretnom slučaju je ISKRENA, DUBOKA MOTIVACIJA ove žene da zagazi u promenu posla i dođe do pozicije koja daje SMISAO njenoj daljoj karijeri.
Kroz dosadašnje iskustvo sa ljudima sam shvatila:
kad nas na nekom putu, kojim odlučimo da idemo, drži osećaj dubljeg smisla i potvrdimo sami pred sobom da smo na pravom putu, onda malo šta može da nas suštinski izbaci iz koloseka!
Čak i sitni neuspesi koje uz put doživjavamo.
Ono što je na nama je da tragamo za AUTENTIČNO NAŠIM FAZONOM kako ćemo se snaći u raznim situacijama, uz spremnost da probamo nešto novo kad se osetimo spremnim za to.
Naravoučenije do kog je naša klijentkinja došla glasi odprilike ovako:
“Možda neću držati motivacioni govor pred svim zaposlenima, ali mogu svoja razmišljanja i savete da podelim u formi nekog intervjua, da izađu na svetlo dana, a da ja to podelim na način koji je meni ok. Tako ću ostati ono što jesam, a i istovremeno odigrati novu ulogu, na način koji mi je prihvatljiv. Najpre u senci mogu da naučim novu ulogu i vežbam nove veštine, a onda kad se ne steknu uslovi mogu da iskoračim iz svojih cipela i upalim svetlo na pozornici , čak i tv prenos ako budem osetila da je trenutak.”
Dakle, ako imaš priliku da dođeš do pozicije koja je prava za tebe, preuzmi odgovornost, nađi svoj način da igraš ulogu na svoj način, uz resurse kojima raspolažeš, a onda uz put, menjaj stvari kod sebe koje osetiš da te sabotiraju. Stidljivost nećeš pobediti preko noći, ali hoćeš mic po mic, tražeći svoj put da novu ulogu odigraš na novi način.
Dakle, prvo rešenost za promenu i osvajanje nove uloge, a onda lični rast i promena pod svetlima pozornice.
Kako vama sve ovo deluje? Imate li neki drugi “recept”?
Neda Mikovic, HR konsultant , karijerni konsultant & coach